Zašto je bitno da imamo usluge usmerene na mlade?

U okviru serijala blog postova, najpre smo utvrdili šta je javno zagovaranje i koji su njegovi osnovni principi, nakon toga smo odredili mlade u riziku i dodatne/uvećane rizike kojima su oni izloženi, a sada je došao trenutak da se pozabavimo i pitanjem samih usluga dostupnih mladima. Kako NVO Re Generacija u okviru projekta “Dobre politike za dobro društvo” zagovara za programe i usluge koji su namenjeni i prilagođeni mladima u riziku, jedino je pošteno da jedan blog posvetimo pitanju zašto je zapravo bitno da imamo baš takve usluge! U nastavku teksta nalaze se razrađeni i obrazloženi odgovori na ovo pitanje, koji uključuju kvalitet usluga, njihovu pristupačnost, ali i društvenu inkluziju.

Zašto je bitno da imamo usluge usmrene na mlade?

1. Da bi mladima bile dostupne usluge odgovarajućeg kvaliteta.

Kvalitetna usluga je ona koja odgovara na potrebe i izazove onih kojima je namenjena. Kako se potrebe i izazovi mladih razlikuju od potreba i izazova opšte populacije, moraju im se obezbediti usluge krojene prema baš njihovim potrebama u cilju prevazilaženja poteškoća s kojima se oni suočavaju. To takođe važi za različite marginalizovane grupe i zajednice pod povećanim rizikom, a – kao što znamo – tamo gde se ove kategorije ukrštaju, rizici su najkompleksniji a potrebe najveće.

2. Da bi im mladi spremnije i lakše pristupali.

Kada oblik usluge ili način komunikacije nisu prilagođeni mladima, a osoblje nije obučeno za rad sa mladima i, naročito, mladima u riziku, onda je i mladima teže da pristupe određenoj usluzi, ili su manje skloni da potraže pomoć ili podršku koje su im potrebne. Zato govorimo ne samo o dostupnosti, već i o pristupačnosti određenih usluga. Ako mladi tehnički imaju pristup nekoj socijalnoj, zdravstvenoj ili pravnoj usluzi, ali je ona za njih preskupa, ili na osnovu pređašnjeg iskustva ili nečega što su čuli imaju bojazan da će biti diskriminisani, ukoliko su već u nekom trenutku dobili po svojoj proceni neodgovarajuću uslugu, i tome slično – onda je verovatnoća da će se zapravo obratiti nekome i potražiti pomoć, odnosno pomenutu uslugu, značajno manja.

3. Da bi mladi bili uključeni u društvo, a ne isključeni iz njega.

Zajednice na čije potrebe društveni sistemi podrške ne odgovaraju adekvatno i čije poverenje ovi sistemi ne uživaju nalaze se na društvenoj margini, pa su čak i delimično ili u potpunosti isključene iz društva. U toj situaciji ove društvene grupe će graditi odnose unutar zajednice na takav način da će nastojati da nadomeste sistemski nedostatak podrške kroz jačanje unutargrupne kohezije i stvaranje zasebnih mehanizama za pružanje, odnosno dobijanje, pomoći i podrške. Ipak, ovi sistemi izvan sistema ne mogu odgovoriti na sve potrebe određene zajednice. Tako će mladi koji su u riziku od upotrebe psihoaktivnih supstanci ili od socijalnog isključivanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci, biti prepušteni sami sebi jer će im biti dostupne usluge koje im nisu prilagođene i koje se iz nekog razloga snebivaju da potraže. U velikom broju slučajeva, posledica toga će biti dalje usložnjavanje i povećavanje rizika kojima su ovi mladi ljudi izloženi, problema sa kojima se suočavaju i potreba koje imaju. Iako se sa strane može učiniti da su problemi marginalizovanih društvenih grupa samo njihovi, oni zapravo, ukoliko se ne rešavaju, nadrastaju zajednicu i postaju problemi društva u velikom; naposletku prerastaju u probleme koji se tiču javnog zdravlja, pravosuđa, socijalnog osiguranja… Zato inkluzivnost i integrisanje marginalizovanih zajednica u društvene tokove nisu samo etički, već i pragmatički imperativ.

Naravno, naša primarna namera nije da prosto izlistamo i naglasimo probleme, već da ponudimo što bolja rešenja možemo! Pošto znamo da eksperti iz oblasti socijalne zaštite ne stiču mnogo specifičnih znanja za rad sa ovim grupama mladih u riziku, u okviru ovog projekta spremamo pilot trening na baš ovu temu. Istovremeno, znajući da je nije uvek lako adekvatno pristupiti mladima u riziku i učiniti interakciju s njima što konstruktivnijom, spremamo vodič za komunikaciju sa mladima u riziku koji će biti namenjen zaposlenima u sistemu socijalne zaštite. A zašto što smo svesni i činjenice da je sistem socijalne zaštite preopterećen i da je nekada, čak i uz znanje i odgovarajući pristup, teško obezbediti mladima u riziku baš onakvu uslugu kakva im je potrebna, pripremamo vam i sistem upućivanja na druge institucije, ali i organizacije civilnog društva, koje pružaju različite usluge mladima u riziku, kao alat za postizanje sistematične i simbiotične saradnje između državnog i civilnog sektora u pravcu poboljšanja odgovora na potrebe mladih u riziku od upotrebe psihoaktivnih supstanci i u riziku od socijalnog isključivanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci. 

Projekat “Dobre politike za dobro društvo” realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju Pokret Polet, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. Za sadržinu ovog materijala isključivo je odgovorna NVO Re Generacija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. 

Projekat je strateški podržala Kancelarija za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije.