Novembar – retrospektiva meseca iz ugla osoba koje koriste droge

Autor: Stefan Pejić

Prvi novembar se obeležava kao međunarodni dan osoba koji koriste droge. Kako se mesec novembar bliži kraju, rešili smo da napravimo malu retrospektivu međunarodnih akcija i promena kada je  u pitanju ova zajednica.

Ove godine, UNAIDS je pozvao na hitnu akciju protiv kriminalizacije osoba koje koriste droge zbog negativnog uticaja trenutnih politika kada su u pitanju HIV, virusni hepatitisi, i drugi zdravstveni problemi. Pozvali su na poštovanje ljudskih prava i veće finansiranje za vršnjačke programe smanjenja štete.

Ujedinjene Nacije napisale su preporuke iz oblasti HIVa, rada sa osobama koje koriste droge, i programa smanjenja štete. Nažalost, kako UNAIDS navodi, manje od 1% populacije ljudi koji injektiraju droge (IKD) žive u državama koje ove preporuke i primenjuju.

Osobe koje koriste droge, iako pod povećanim rizikom od infekcije HIVom i virusnim hepatitisima često ni ne mogu da pristupe programima smanjenja štete, čak i ako su oni dostupni, upravo zbog kriminalizacije korisnika,oštrih i kaznenih zakona i politika kada su u pitanju droge, ali i policijskih praksi i ophođenja prema korisnicima.

Upravo iz ovih razloga, prevalenca HIVa među IKD ostaje veoma visoka.

Zajednica osoba koje koriste droge

Iako se priča o uključivanju osoba koje koriste droge u procese kreiranja smernica i politika, donošenje odluka i vršnjački rad, stigma i diskriminacija ove grupe još uvek predstavlja problem, i primetno je odsustvo želje za saradnjom, međutim, nije baš sve tako crno.

Ove godine, zajednica osoba koje koriste droge rešila je da zauzme prostor i jasno iskomunicira svoje zahteve, ali i predloži konkretne korake koje osobe koje su u zavidnijoj poziciji mogu preduzeti kako bismo imali bolju i širu reprezentaciju ove grupe, a cilju adekvatnijih i kvalitetnijih politika i akcija. 

Shodno tome, hajde da pregledamo šta se sve desilo ovog meseca.

Prvog novembra, Međunarodna mreža osoba koje koriste droge (INPUD) obeležila je ovaj dan temom o snazi vršnjaka pod sloganom #PowerOfPeers u cilju prepoznavanja bitne uloge koju vršnjački radnici/edukatori imaju kada je u pitanju borba za ovu marginalizovanu grupu.

Činjenica je da živimo u neizvesnim vremenima i da je trenutna pandemija osvetlila, kako nejednakosti u zdravstvenom i pravnom sistemu, tako i pokazala da je u kriznim slučajevima upravo zajednica ta koja će odreagovati i organizovati se. Važnost i velike mogućnosti delovanja zajednice pokazale su se u više navrata tokom istorije, ali izgleda da bez obzira na to, zajednica osoba koje koriste droge ostaje nedovoljno slušana, nedovoljno finansirana i isključena, i još jednom – odsutna u kreiranju i implementaciji novih politika.

Izgleda su decenijska stigmatizacija, marginalizacija i odbacivanje duboko ukorenjeni u našem društvu i i dalje se odražavaju, međutim, pomak je na vidiku!

Istorijske promene

Ove godine, svedoci smo brojnih promena kada su u pitanju politike prema drogama, a jedna od najbitnijih stvari za zajednicu osoba koje koriste droge bilo je potpisivanje nove globalne strategije za borbu protiv side, čijem su se potpisivanjem države obavezale da 30% odgovora na HIV mora biti sprovedeno od strane vršnjačkih organizacija, direktno uključujući zajednicu u proces implementacije. Tokom COVID19 pandemije, značaj vršnjaka je došao do izražaja, jer je dostupnost i održivost smanjenja štete bila vođena od strane zajednice, i zahvaljujući tome, imala širu primenu čak i uz sve restrikcije.

Upravo o ovim promenama, i značaju vršnjaka imali smo prilike da čujemo na petoj evropskoj konferenciji smanjenja štete u Pragu ovog meseca, tokom koje su predstavnici evropske ali i nacionalnih mreža osoba koje koriste droge imali sesiju posvećenu vršnjačkom radu u smanjenju štete.

Žene koje koriste droge

Kako UNAIDS navodi, žene koje koriste droge čine gotovo 30% populacije osoba koje koriste droge. Ovaj procenat je daleko od zanemarljivog, a ako na to dodamo i činjenicu da su žene nesrazmerno pogođene HIVom, postavlja se pitanje u čemu je problem i šta možemo preduzeti.

Sveprisutna stigmatizacija i osuđivanje žena koje koriste drogu, kao i odsustvo rodno osetljivih programa su srž ovog problema.

Intersekcionalni pristup izdvaja se kao primaran radi razumevanja kako aspekti nečijeg identiteta utiču na stvaranje različitih oblika diskriminacije ili privilegija.

Tokom prethodno pomenute konferencije, naša direktorka Irena Molnar organizovala je i vodila panel o ženama u smanjenju štete, po prvi put donoseći temu rodne senzitivnosti na ovu konferenciju, obezbeđujući prostor za liderke na ovom polju da podele svoja iskustva, prakse i savete.

Tokom sesije, diskutovalo se o širokom spektru tema – od seksizma i narkofeminizma, preko potrebnih promena u sistemima zaštite korisnica droga u kontekstu rodno zasnovanog nasilja, i samoorganizacije rodno senzitivnih programa smanjenja štete, do pristupa u radu sa trudnicama koje koriste drogu.

Ceo snimak ove sesije možete pogledati ovde.

Otvorivši ovu temu, nadamo se da će u budućnosti postojati više prostora i opcija za finansiranje za obradu pitanja rodnog aspekta u smanjenju štete.

Šta dalje?

Pokrenuti su razgovori, počelo je uključivanje zajednice u implementaciju i monitoring servisa smanjenja štete, ali kako u ovom trenutku deluje budućnost za osobe koje koriste droge?

Ciljevi koje je UNAIDS definisao zahtevaju ozbiljne promene u pristupima država i predviđaju da do 2025. godine:

  • Manje od 10% država kriminalizuje upotebu i posedovanje malih količina droge
  • Manje od 10% osoba koje koriste droge prijavljuje doživljavanje stigme i diskriminacije
  • Manje od 10% ključnih populacija nema mehanizme prijave zlostavljanja i diskriminacije
  • Manje od 10% osoba koje koriste drogu nema pristup pravnim uslugama
  • Manje od 10% zdravstvenih radnika i organa reda prijavljuju negativne stavove prema losobama koje koriste drogu
  • Manje od 10% osoba koje koriste droge doživljavaju fizičko ili seksualno nasilje

Globalni ciljevi prevencije teže ka tome da 90% IKD ima pristup programima smanjenja štete koji uključuju ili su povezani sa uslugama vezanim za hepatitis C, HIV i mentalno zdravlje, kao i da čak 80% usluga prevencije HIVa kod korisnika droga budu pruženi upravo od strane vršnjaka.

Kako tebi deluju ovi ciljevi? Imaš li ideju kako možemo doprineti promenama?

Slobodno nam piši na info@regeneracija.org 

Gde je ReGeneracija u svemu ovome?

Od samog osnivanja, naš imperativ je da blisko sarađujemo sa predstavnicima grupa pod povećanim rizikom na koje smo fokusirani, i da oni budu uključeni u sve delove procesa, te naš tim uvek čine vršnjaci i predstavnici ciljnih populacja sa kojima radimo, koji su na ovaj način dobili prostor da pokrenu preko potrebne promene u svojim zajednicama.

U ovom trenutku, ReGeneracija uz Asocijaciju Duga sprovodi aktivnosti usmerene ka prevenciji HIV/AIDS u noćnim okruženjima

U sredu, 22. decembra, organizujemo onlajn panel o HIV/AIDS, chemsexu, PrEPu i važnosti psihosocijalne podrške za populacije pod rizikom, te obavezno prati naše društvene mreže da ne propustiš prijavu.

Kada smo već na temi noćnih okruženja – 25. novembra lansirali smo kampanju projekta Sexism Free Night, i nastavljamo da se borimo za bezbednija noćna okruženja za sve.

Takođe, nastavljamo na intenzivnom radu u cilju povećavanja univerzalnog pristupa uslugama za prevenciju i odgovor na rodno zasnovano nasilje za žene koje koriste droge.

Tim ReGeneracije će kao i do sada nastaviti da glasno zagovara za promene kako bismo svi imali jednak i adekvatan pristup uslugama i programima koji su potrebni zajednicama sa kojima radimo i iz kojih dolazimo.

Želiš da se priključiš? Popuni naš prijavni formular i postani naš/a volonter/ka.

Leave a Reply