#Pametni Ponedeljak – Rat protiv droga

Autorka: Jana Stojanović

Da li ste znali da je kafa bila ilegalna prvi put kada se pojavila na evropskim prostorima? A šta mislite o tome da je 40% slučajeva predoziranja u Americi 2014. uzrokovano legalnim opioidnim lekovima protiv bolova? Da li je ikom jasno zašto je zatvorska kazna za posedovanje ilegalne supstance 11% veća za afroameričku populaciju u Americi? Čini se da legalni status nema nikakve veze sa rizikom koji određena supstanca sa sobom nosi. Takođe se čini da su meta organa vlasti češće ljudi određene boje kože. Rat protiv droga je umnogome oblikovao društvo u kome živimo, ali nažalost, posledice ovog rata obično su zahvatale pripadnike različitih manjina pre nego pripadnike opšte populacije. Koja je svrha rata protiv droga i da li iza njega stoji dobrobit nacije ili diskriminacija?

Mnoge supstance danas kažnjive zakonom nekada su bile korišćene u medicinske i ritualne svrhe. Iste ove ilegalne supstance vezuju se za različite manjine u Americi. Početkom 1900ih povećan broj meksičkih migranata naseljuje američku teritoriju u nadi da će pobeći od političkih sukoba i ratova koji su činili njihovu državu manje bezbednom. Sa sobom su doneli svoju kulturu i običaje, među kojima je bila i rekreativna upotreba kanabisa. Do tada je u Americi konoplja korišćena u industrijske svrhe, za izradu tkanine, platna i različitih materijala, a ni njena medicinska upotreba takođe nije bila strana. Međutim, kanabis korišćen za rekreativne potrebe je do tada bila potpuna novina. Rasna diskriminacija (koja i dalje predstavlja veliki problem u mnogim delovima Amerike) tada je bila sveprisutna, pa se tako prenosila i na kulturne elemente mnogih manjina, najviše se ogledajući u propagandnim filmovima i medijima. Tako i novi izraz ”marihuana”, kako su Meksikanci nazivali ovu biljku, sa svom svojom negativnom konotacijom postaje zamena za izraz ”kanabis”. U medijima marihuana počinje da se predstavlja kao ”gateway drug”, ili droga sa kojom počinje konzumacija nekih ”težih” droga i koja izaziva zavisnost, ali i nasilno ponašanje. Svi roditelji bi se naravno sa ovim složili. 

Rani počeci rata protiv droga mogu se naslutiti 1914. sa novim zakonom koji reguliše i oporezuje proizvodnju i distribuciju proizvoda koke i opijata. Biljka koka, postaje još jedno od sredstava uz pomoć koje se Afroamerikanci mogu predstaviti kroz medijsku propagandu kao opasni i nasilni. Ali tek skoro 60 godina kasnije sa predsednikom Niksonom dolazi formalna deklaracija rata protiv droge. 

Vijetnamski rat i kontrakultura.

Hipici širom Amerike promovisali su mir protestujući ulicama San Franciska, Los Andjelesa, Njujorka… Pored rata su se pobunili i protiv ”mejnstrim” kulture i sve to kroz svoj ekscentrični stil, rok muziku i psihodelike.  Ubrzo, lista ilegalnih supstanci dobija nove članove, a ne samo što one postaju ilegalne, već se odbija finansiranje i zabranjuje bilo kakva vrsta istraživanja u ovom polju.

Cilj rata protiv droga bio je potpuno obeshrabrivanje konzumacije psihoaktivnih supstanci, jer, po Niksonu, one su predstavljale ”javnog neprijatelja br.1’’.  Uskoro mnoge evropske države po uzoru na Ameriku uvode zakonske regulacije ovih supstanci. Međutim, da li su ovi rigorozni zakoni i propaganda zapravo uspešno postigli svoj cilj? Mnogi problemi koje danas asociramo sa korišćenjem droga su zapravo nastali  baš zbog ovog rata protiv istih. Masovna zatvaranja (i to pretežno pripadnika društvenih manjina) u zatvore, nasilje, politička destabilizacija, korupcija, sistematsko zlostavljanje ljudskih prava – rat protiv droga je zaslužan za svaku od ovih stavki. 

Kako se ovo desilo? 

Poslednje što želim je da ovaj tekst pretvorim u lekciju o ekonomiji, ali korisno je spomenuti u kratkim crtama kako koncept ”ponude i potražnje” funkcioniše. Dakle, ukoliko odlučimo da smanjimo ponudu, a zanemarimo da se pozabavimo potražnjom, doći će do porasta cene proizvoda koji je u potražnji. (Ne)srećom, tržište droge je apsolutno neosetljivo na porast cene, pa se potražnja neće smanjiti kao što bi se očekivalo sa nekim drugim proizvodima. Još jedan koncept koji se tiče ovog plodnog tržišta, a koji valja napomenuti je ”efekat balona” ili kako Meksikanci to nazivajuefekat bubašvabe – ukoliko se proizvodnja zabrani u jednom regionu, droga neće magično nestati, samo će se preseliti na drugo mesto. Nešto slično se desilo već u prošlosti, naravno u Americi. Sa stupanjem 19. amandmana na snagu i dekriminalizacije alkohola njenu proizvodnju ubrzo su preuzeli karteli, mafija i bande, i kao rezultat svega ovoga došlo je do razvoja ogromnog crnog tržišta. Ne znam za vas, ali meni ovo zvuči užasno poznato. Sve se čini se da je ovaj rat doneo više štete nego koristi, a da su ksenofobija, strah od migranata i ‘’buđenja’’ cvetnih, belih i dugokosih pripadnika srednje klase bili glavni motiv za pokretanje ovog rata. Drugačije se ne može objasniti zašto su po Holivudu poznate zvezde hodale crvenim tepihom sa malom kašikom za kokain oko vrata, dok su negde u Luizijani za Afroamerikance i konzumaciju tog istog kokaina policajci morali ispaljivati više metaka, jer je, kako se tada verovalo, kokain njima davao nadljudsku snagu.

Ima li boljeg rešenja?

Švajcarske vlasti su zbog problema sa povećanom upotrebom heroina kod svojih stanovnika i sve većim brojem korisnika uvele programe smanjenja štete i sobe za bezbednu konzumaciju. Zahvaljujući ovom programu korisnici mogu da dođu u jedan od opremljenih centara i dobiju čiste igle, odeću, tuš i psihosocijalnu pomoć. Na ovaj način Švajcarska je uspela da smanji nivo zločina na ulicama, a čak ⅔ injektirajućih korisnika uspelo je da nađe posao i dobije krov nad glavom (koji nije zatvor).
Korišćenje supstanci i zavisnost su i dalje veliki problem, i ovaj tekst nikako ne pokušava to da osporava, niti je cilj promovisanje korišćenja droga. Cilj jeste uvideti da motivi iza zakonskih regulativa često nisu sasvim čisti, kao i da ne postoji proizvod, supstanca, predmet koji je sam po sebi zao, već da problem nastaje u načinu na koji ga ljudi koriste, kako se određena ponašanja percipiraju i kako se socijalne politike stvaraju. Na nama je da se edukujemo, kritički razmišljamo o sadržaju koji se plasira u medijima i aktivno borimo protiv stigme. A jedini rat na droge koji u ovom celom procesu možemo poštedeti jeste ovaj sa diskografijom. 🙂

Leave a Reply