#Pametni Ponedeljak – Kafa, više od jutarnjeg rituala

Autor: Marko Đurica

Sedim zagledan u beli list word dokumenta, ne mogu da počnem sa pisanjem. Ideje dolaze, brzo ih zamenjuju nove, ali onda se i one gube.  Kursor se pojavljuje i nestaje kao da odbrojava. Sklanjam ruke sa tastature, uzimam šolju “crne radosti” i prinosim je faci. Na sam tračak mirisa, srce kreće brže da mi radi, oči mi se otvaraju. Telo se sprema za sve te predivne molekule kofeina koji će uću i njega, preplaviti mozak , otkloniti sav zamor  i dati prekopotrebnu oštrinu za rad. Prvi gutljaj i krećem sa pisanjem…

Danas je šolja sveže skuvane kafe postala nezamenljiv ritual savremenog čoveka. Ali kako je jedna biljka, endemična vrsta  zapadne Afrike, uspela da postane neizostavan deo svakodnevice ljudi koji su hiljadama kilometara udaljeni?

Priča o kafi počinje negde u sedmom veku u Etiopiji, jednom od malobrojnih mesta gde je ovaj drvenasti žbun rastao prirodno. Jedan pastir je primetio kako se njegove koze, nakon što jedu crvene bobice, ponašaju čudno: veoma energično i u stanju su da ostanu budne celu noć. Plod biljke kafe je crven a ono što se konzumira kao kafa jeste zrno koje se nalazi unutar ploda. Pastir je podelio priču o efektima crvenih bobica na njegove koze sa monasima iz obližnjeg manastira. Nakon toga, oni spravljaju napitak kuvajući bobice i verovatno postaju prvi ljudi koji će osetiti stimulišuće efekte kofeina. Ubrzo se priča o čudesnim efektima  ovog napitka širi i dospeva do Arapskog polusotrva, odakle će se prošiti po celom svetu. 

Tek u petnaestom veku kafa kreće da se pravi kuvanjem pečenog zrna kafe i to negde na teritoriji današnjeg Jemena, na Arabijskom polostrvu. Prvobitno su je koristili Sufiji (islamski mistici) da ne bi zadremali prilikom dugih obreda bdenja. U narednih sto godina kafedžinice će nicati širom arapskog sveta. U Konstantinopolju, prestonici Otomanskog carstva ih je u 16. veku bilo više od šest stotina. Kafedžinice tada postaju popularna mesta za okupljanje ljudi, mesta za razmenu novosti i tračeva. Tokom ispijanja kafe je često dolazilo do rasprava o politici, što nikako nije odgovaralo ljudima koji su bili na pozicijama moći. Osećajući da mu je vlast ugrožena, tadašnji upravnik Meke, uvodi prohibiciju kafe, bojeći se mogućeg sekularnog ustanka. Međutim, ubrzo nakon što je donešena odluka zabrani kafe, sultan je poništava i čini kafu ponovo legalnom. Ljudi koji su zastupali ideju da kafa ostane legalna, su isticali da je Kuran ne zabranjuje, za razliku od alkohola čiju je konzumaciju islamsko učenje  eksplicitno branilo. Popularnost kafe nastavlja da se nesmetano širi i ona postaje najkorišćeniji psihoaktivni napitak u celom arapskom carstvu. Tako će ovaj napitak napravljen od zrna koja sadrže kofein postati poznat kao “kahve” što bi u prevodu značilo vino Arabljana.

Islamski svet tog vremena je u dosta aspekata bio napredniji od Evrope pogotovo u oblastima nauke i tehnologije. Nameće se pitanje da li je zabrana alkohola, i njegova zamena kafom, mogla da dovede do mnogih važnih pronalazaka i procvata Arapske kulture.

U Evropi  su prve kafedžinice otvorene polovinom sedamneastog veka. Prva u Veneciji, uređena u arapskom stilu, a druga u Londonu. Po dolasku u Evropu, kafa je bila označena kao piće koje je sam Satana stvorio. Zbog velike uznemirenosti jednog dela katoličkih sveštenika, papa je pozvan da interveniše. Međutim, nakon što je okusio kafu, papa Kliment se oduševio. Toliko mu se svidela da je joj je dao blagoslov. Nakon što je dobila odobrenje od pape, kafa kreće nezaustavljivo da se širi po Evropi.

 U narednih nekoliko decenija došlo je do ogromne ekspanzije i hiljade kafedžinica je otvoreno širom Londona. Kao i u islamskom svetu, kafa se uglavnom ispijala u kafeterijama, gde su ljudi dolazili da se druže, razmenjuju vesti vezane za finansije, nauku i kulturu. Od samog  nastanka, kafedžinice su bile jedna od retkih mesta gde su muškarci, različitih socijalnih statusa boravili zajedno. U Engleskoj žene  nisu bile dobrodošle u kafedžinice, dok u Francuskoj to nije bio slučaj. Kafedžinice u Engleskoj nisu bile samo nova vrsta ugostiteljskih  objekata, već i jedan novi vid komunikacije. Ljudi su plaćali jedan peni za kafu, ali su uz šolju kafe dobijali i mnogo više, pristup informacijama- novinama, časopisima, knjigama, kao i mogućnost stvaranja novih poznanstava. Zbog ovako važne funkije u razmeni ideja ljudi su često kafedžinice nazivali “peni univezitetima”.

Krajem sedamnaestog veka, javlja se snažno protivljenje kafedžinicama. Žene protestuju i pišu akt nazvan: “Peticija žena protiv kafe”. U ovom dokumentu autorke navode da zbog ispijanja previše kafe  muškarci nemaju nikakvu seksualnu energiju i  postaju neplodni kao “pustinja iz koje kafa dolazi.“

Žene nisu bile jedine koje su se protivile kulturi ispijanja kafe. Često, kao glavna tema uz ispijanje kafe, išla je politika. Ovakvo upražnjavanje slobodnog govora je smetalo monarhiji, obnovljenoj 1660. godine. Pod izgovorom, da se po kafeterijama šire glasine koje remete mir i red u kraljevstvu, Čarls II izdaje naređenje da se one zatvore. Međutim, kraljev “rat” protiv kafe je trajao samo 11 dana. Bilo je prekasno zaustaviti talas kafe koji je preplavio Englesku. Kultura ispijanja kafe je prožela život mnogih Engleza i postala neizostavni deo dnevne rutine. Tako su, ne obazirući se na kraljeve naredbe, ljudi samo nastavili da piju kafu. Videvši da ne može ništa više da uradi, Čarls II popušta i i izdaje drugu objavu kojom ponovo legalizuje konzumaciju kafe.

Kao i mnoge druge supstance koje imaju sposobnost da izmene svest pojedinaca, i kofein je predstavljao pretnju za moć institucija, koje su zbog toga pokušale da ga učine ilegalnim . Ovakvim postupcima utaban je put za rat protiv droga kojim će najmoćnijie države sveta u 20. veku, pokušati da kontrolišu pojedince, ugrožavajući im prava i slobodu. 

Početkom 18. veka kafa pristiže u Švedsku. Kralj, videvši mogućnost da zaradi od popularnosti kafe koja je brzo rasla, uvodi visoke takse. Međutim, ljudi su vešto izbegavali plaćanje taksi, što je razljutilo kralja. On zatim zabranjuje kafu i naređuje hapšenje ljudi koji su njome trgovali. Da bi dokazao štetnost kafe, naređuje da smrtna kazna bude izvršavana tako što je osuđenicima davano 3 lonca kafe dnevno. Čak je zaposlio i doktore, koji je trebalo da prate negativne efekte kafe na organizam. Međutim, većina zatvorenika je nadživela doktore. 

U Francuskoj su kafedžinice takođe bili centri za političke rasprave i razmenu informacija. Pretpostavlja se da su političke ideje koje će dovesti  da revolucije 1789.  godine bile stvorene u upravo u kafeterijama. Takođe, velike su šanse da su revolucionari koji su upali u Bastilju bili upravo pod dejstvom stimulišuće supstance – kofeina. 

Vreme dolaska kafe u Evropu se poklapa sa velikim kulturološkim promenama, sa početkom ere racionalizma i prosvetiteljstva kao i industrijske revolucije. Zbog nedostupnosti pijaće vode u srednjovekovnim gradovima, ljudi su pili alkohol čak i uz doručak. Tokom procesa fermetnacija većina bakterija u tečnosti je bila uništena. Zbog toga su ljudi svakodnevno unosili velike količine alkohola, što ih je činilo nesposobnim za sistematsko promišljanje i precizan rad.  Međutim, kafa, za čiju je pripremu vodu bilo potrebno prokuvati , zamenjuje alkohol kao glavnu psihoaktivnu supstancu a i izvor tečnosti.

Majkl Polan (Pollan, 2021) postavlja hipotezu, da je kafa koja je omogućavala linearan i veoma fokusiran pravac mišljenja veoma doprinela ovim velikim promenama u načinu razmišljalja, ali  i šire od toga, uticala na promenu percepcije stvarnosti i svakodnevnom funkcionisanju čoveka. Polan smatra da je kofein veoma važan pokretač industrijske revolucije i da je susret čoveka sa ovom supstancom stvorio sistem u kom danas živimo.  

 Konzumiranje kafe je prvi put u istorji omogućilo  budnost uprkos, dnevnom ritmu sunca. Sve do tad ljudi su kretali sa poslom sa izlaskom sunca, i završavali kad padne mrak. Međutim, uz kofein i lampu, ljudi su mogli raditi i dugo nakon zalaska sunca, pa čak i tokom cele noći, što je sve do tada bilo nezamislivo.  

Uprkos tome što može da značajno da poremeti ritam sna, kafa ima mnogo više zdravstvenih benefita nego negativnih posledica. Istraživanja su pokazala da je kafa dobar izvor minerala i antioksidanasa i da ima pozitivne efekte na psihičko stanje, nervni sistem i metabolizam (Dórea & Da Costa, 2005).

Danas, preko 90% odraslih konzumira kofein u nekom obliku, kafi ili čaju. Kafa  čini ljude produktivnijim, fokusiranijim i energičnijim,  stvarim koje su neophodne za rad u savremenom okruženju. Za većinu ljudi izdržati posao od 9 do 5 bez kafe bi bilo nezamislivo. Kroz istoriju vidimo patern koji se ponavlja, zabrana kafe zbog ugrožavanja vlasti i lakše kontrole stanovništva.  Međutim za razliku od većine drugih psihoaktivnih supstanci kafa nije postala ilegalna, sasvim suprotno, danas je najkorišćeniji psihoaktivni napitak na svetu. Moglo bi se reći čaki i da je supstanca na kojoj društveni sistem počiva. 

Naša navika kozumiranja kafe savršeno odslikava društvo u kom živimo, duge smene, poslovanje u više vremenskih zona, veoma veliku kompeticiju na tržištu rada, potrebu da se uvek radi, brže, više i bolje. Pitanje koje se nameće jeste da li je kafa postala najkorišćenija psihoaktivna supstanca jer je odgovarala potrebama kapitalističkog društva, ili je sopstvenim delovanjem stvorila svet u kome ne možemo bez nje? 

Reference

Dórea, J., & Da Costa, T. (2005). Is coffee a functional food? British Journal of Nutrition, 93(6), 773-782. doi:10.1079/BJN20051370

Pollan, M. (2021). Your Mind on Plants. New York: Penguin Press

Leave a Reply