(Antimigrantske) politike prema drogama

Autor: Stefan Pejić

Danas nije #PametniPonedeljak, ali jeste međunarodni dan migranata.

Kakve sad to veze ima?

Pa, ukoliko si pročitao/la Janin blog o ratu protiv droga, i Lunin blog o (i)legalnom statusu psihoaktivnih supstanci, već si sigurno korak bliže ka razumevanju na koji način su antimigrantske politike uticale na politike prema drogama.

Hajde da se vratimo malo u istoriju – veliki broj lokalnog stanovništva iz Azije, Afrike i Južne Amerike u svojoj kulturi ima utkanu upotrebu droga poput žvakanja listova koke, pušenja kanabisa i opijuma, ali i konzumiranja raznih biljnih mešavina sa psihodeličnim dejstvom.

Ukoliko pogledamo istoriju – nismo baš prijateljski nastrojeni prema manjinama i poštovanju njihovih kultura, i pristup je gotovo uvek bio “asimiluj ili uništi”, a isti princip se preneo i na upotrebu droga.

Ako bacimo pogled na Australiju na primer, prve kontrole opijuma desile su se da bi se kineski imigranti obeshrabrili da dođu – nema opijuma, nema ni migranata, a sve to naravno pod okriljem “brige za javno zdravlje”. Zvuči poznato?

I mislio sam da hoće.

Sjedinjene Američke Države uradile u principu istu stvar iz istih razloga, jedino što su one “imale posla” sa migrantima iz Južne Amerike koji su pušili kanabis i žvakali listove koke, i naravno, ne smemo zaboraviti celu propagandu oko crnaca koji siluju (bele!!) žene pod uticajem kokaina.

Malo je smešno kako se propaganda izgleda uvek ponavlja, zar ne?

Čak i danas, neko bi (pogrešno) mogao pomisliti da je Meksiko imao blaže politike prema marihuani od SAD-a, međutim, to baš i nije tako. U meksičkoj kulturi, pejote je bio rasprostranjen, ali marihuana je zapravo došla u 16. veku sa španskim misionarima radi njene industrijske upotrebe.

Kako je onda od jedne industrijske bijke dobila status državnog neprijatelja? Način na koji se rizik stvara i posmatra je zapravo u korenu ovog problema. U Meksiku, rekreativna upotreba marihuane bila je povezana sa delovima države u kojima je stopa kriminala bila veoma visoka, i upravo tu se stvorila veza marihuana = opasnost.

Da li je rešenje zabrana marihuane, ili rešavanje problema u zajednici – ostavljam na tebi da razmisliš.

Za kraj, Laura Pegram iz Drug Policy Alliance je veoma lepo sročila problem, te njene reči prenosim u celosti

 “Rasne i kulturne stereotipizacije imaju za cilj da stvore i održe represivne imigracione strateije koristeći netačnu retoriku rata protiv droga. Na kraju, ovo je pokušaj da se opravda rasno profilisanje kada su u pitanju problemi droga, i s druge strane, migranti se koriste kao žrtvena jagnjad, okrivljujući ih u potpunosti za prisustvo i korišćenje droga – stereotip koji je definitivno netačan”

Ukoliko već nisi, podsetiću te da pročitaš prethodna dva bloga iz serijala #PametniPonedeljak u kojima su koleginice dublje pisale o problemima i istoriji politika prema drogama.

Leave a Reply