U julu 2022. NVO Re Generacija počela je da sprovodi istraživački projekat pod nazivom “Podacima do promene – Jačanje zagovaračkog odgovora žena koje žive sa HIV-om”, a na osnovu metodologije Alat za praćenje kvaliteta usluga u liderstvu u zajednici o seksualnom i reproduktivnom zdravlju žena koje žive sa HIV-om: Seksualno i reproduktivno zdravlje i prava žena koje žive sa HIV-om,  koju je razvila Oksana Kovtun, Evroazijska mreža žena za borbu protiv HIV-a.

Cilj projekta je osnaživanje žene koje žive sa HIV-om u Srbiji da se uključe u procese donošenja odluka koje se tiču njihovog seksualnog i reproduktivnog zdravlja, rodne ravnopravnosti i ljudskih prava. Kao posebnu novinu dosadašnjim istraživanjima među zajednicom koja živi sa HIV-om, vidimo uključivanje rodne perspektive, ali i pitanja koje se odnose na iskustvo različitih oblika nasilja koje su žene možda diževele nakon što su saznale ili zbog svog HIV- status.

Da bi se postigao cilj, formirana je Nacionalna referentna grupa koju čini pet žena iz zajednice žena koje žive sa HIV-om, kao i predstavnice organizacija civilnog društva koje aktivno rade sa ženama koje žive sa HIV-om, a koje su savetovale projekat i istraživački proces u svakoj njegovoj fazi.

Istraživanje se sastojalo od kvalitativnog i kvantitativnog prikupljanja i analize podataka, koji su predstavljeni u Nacionalnom izveštaju, a o kijma je diskutovano sa različitim zainteresovanim stranama, kao što su: zajednica žena koje žive sa HIV/AIDS-om, pružaoci usluga iz organizacija civilnog društva koje rade u oblasti HIV/AID-a, kao i na prevenciji i rešavanje rondo zasnovanog nasilja, donosiocima odluka i predstavnicima zdravstvenih tela.

Ceo Nacionalni izveštaj “Podacima do promene – seksualno i reproduktivno zdravlje i prava žena koje žive sa HIV-om” možete preuzeti ispod:

Izveštaj na srpskom

English report

Zaključci su rezultati diskusije sa više zainteresovanih strana na osnovu prezentacije izveštaja i komplementarni su objavljenom izveštaju.

• Žene koje žive sa HIV-om najčešće ne otkrivaju svoj status u slučajevima kada ne moraju (kod privatnih lekara, prijateljima, članovima porodice…) zbog velikog straha od diskriminacije i odbacivanja. 

• Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju osobe koje tek saznaju da su HIV pozitivne, ali i kasnije tokom lečenja je nedostatak sveobuhvatne podrške u okviru zdravstvenog sistema. U Infektivnim klinikama nema zaposlenog psihologa koji je na raspolaganju za savetovanje i podršku mentalnom zdravlju. 
• Kontinuirana edukacija počevši od najranijeg uzrasta koja je prisutna i u svim javnim sferama je od suštinskog značaja za podizanje svesti o dijagnozi HIV-a i uticaj na smanjenje stigme i diskriminacije prema osobama koje žive sa HIV-om.
• Formiranje multidisciplinarnih timova prepoznato je kao najbolji način za reagovanje u potencijalnim slučajevima kršenja prava i diskriminacije osoba koje žive sa HIV-om. U zavisnosti od situacije, tim bi trebalo da čine predstavnici Civilnih organizacija koje pružaju podršku osobama koje žive sa HIV-om, predstavnici Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Centr za socijalni rad, medicinsko osoblje, psiholog i drugi. Cilj ovog multidisciplinarnog tima je da bude u stanju da brzo i profesionalno reaguje u različitim situacijama kršenja ljudskih prava. (Dobar primer rada ovakvog multidisciplinarnog tima je brza reakcija i omogućavanje upisa deteta sa HIV-om u predškolski sistem.)
• Proces smeštaja osobe sa HIV-om u Domove za stara lica je dug i komplikovan proces, tokom kog je potrebno je otkriti HIV status. U ovom slučaju, institucionalna stigmatizacija je uočljivija kada osoba želi da uđe u javne/državne domove, u kojima država snosi deo troškova. Ova vrsta stigmatizacije je manje primetna kod privatnih domova za stara lica, ali su troškovi u njima znatno veći. Smeštaj nije nemoguć, međutim, procedure traju dugo i često je potrebno uključiti OCD da bi osoba bila smeštena.
• Najveći izazov sa kojim se susreću zaposleni koji žive sa HIV-om je to što u slučaju bolovanja moraju da donesu doznake o razlogu odsustva sa posla na kojem je upisana dijagnoza, a ovakav dokument otkriva HIV pozitivan status zaposlene osobe. Da bi izbegli otkrivanje dijagnoze, mnogi, a posebno žene napuštaju posao jer ne žele da neko iz okruženja sazna za njihov status. Predstavnici OCD ističu i da znaju za nekoliko slučajeva otpuštanja lica na osnovu dijagnoze, a ovakva praksa je posebno uočljiva ukoliko je poslodavac državna institucija.
• U slučajevima nasilja nad ženama koje žive sa HIV-om, zakon ne sprečava prijem žena koje su na terapiji u Sigurne kućame. Međutim, u praksi i prema saznanjima, vrlo se mali broj žena sa HIV-om usuđuje da potraži zaštitu u Sigurnoj kući jer bi prilikom prijema trebalo da otkriju svoj HIV status. U jednom slučaju kada je žena sa HIV-om smeštena u Sigurnu kuću, druge žene su dobile kratku edukaciju o načinima prenošenja HIV infekcije, a ženi je bio zabranjen ulazak u kuhinju zbog straha da se ne poseče.
• Zajednički zaključak okruglog stola je da postoji ogroman uticaj donatorski vođenih politika koje utiču i sprečavaju kvalitet usluga povećanjem indikatora, a ne fokusiranjem na kvalitet usluga. Ovo bi ubuduće trebalo da spreče predstavnici u regionalnim projektima i da se bolje upoznali sa okolnostima i kontekstom HIV/AIDS-a u Srbiji kako bi postojeći programi mogli da budu fokusirani na kvalitet, da se sprovode sa fokusom na brigu, a ne na brojke, a što će dovesti do značajanijeg napretka i razvoja različitih usluga koje u ovom trenutku nedostaju.

Nacionalni izveštaj “Podacima do promene – seksualno i reproduktivno zdravlje i prava žena koje žive sa HIV-om” je izradila NVO Re Generacija u okviru projekta “Podacima do promene – Osnaživanje zagovaračkog odgovora žena koje žive sa HIV-om”, koji finansira Evroazijska ženska mreža za AIDS, a u okviru projekta „Osnaživanje žena u smanjenju rodne diskriminacije u vezi sa HIV-om“ u okviru Regionalnog projekta „Održivost usluga za ključne populacije u regionu Jugoistočne Evrope i Centralne Azije“ (SoS_projekat2.0), realizovanog od strane konzorci- juma organizacija civilnog društva koje predvodi Alijansa za javno zdravlje u partnerstvu sa CO „100% life“, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije.

Stavovi predstavljeni u izveštaju ili izvedeni na okroglom stolu su isključivo stavovi osoba koje su učestvovale u istraživanju, a svi izvedeni zaključci predstavljaju zaključke NVO Re Generacije kao autora i prisutnih na okroglum stolu, i ne moraju se poklapati sa stavovima ili mišljenjima Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije.

Globalni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije nije učestvovao u koordinaciji i odobravanju neposrednog materijala i mogućih zaključaka koji su iz njega proizašli.