Pretpostavka #1 – Ovaj… da su nove

Čini se da se ovaj odgovor sam nameće, ali da li je zaista tako? Pa… i da i ne. Jeste da ih nazivamo “novim” psihoaktivnim supstancama, ali to zapravo ne znači da postoje od prekjuče. Da, mogu biti skroz nove, sintetisane u poslednjih nekoliko godina, ali takođe mogu biti u pitanju supstance koje ipak postoje neko vreme, a ono što ih čini novima nije njihova “mladost” nego činjenica da se koriste na nove načine, da su se tek pojavile u lokalnoj upotrebi ili da su “nove” u nekom kontekstu – recimo da su ranije korišćene u nekim profesijama, a sada su počele da se koriste i u noćnom životu. Da rezimiramo: ne moraju same supstance biti “nove” koliko moraju da budu “nove” na lokalnom tržištu ili nove u nekom okruženju. 

Pretpostavka #2 – Da su legalne 

I ovde je istina negde između. Da, NPS se često predstavljaju kao “legalne droge” koje su sintetisane namenski kako bi se zaobišle nezgodne pravne regulative – što nacionalne, što međunarodne. Čak i same Ujedinjene nacije definišu NPS kao one supstance koje nisu stavljene pod kontrolu konvencijama UN, ali mogu postavljati pretnju po javno zdravlje. Pa ipak, ova definicija je preuska za ono što smo iznad rekli – a to je da pod novim psihoaktivnim supstancama ne podrazumevamo samo one koje su nove uopšte uzev, nego i one koje su nove negde, a to donekle komplikuje situaciju. Zato u praksi neke od supstanci koje pominjemo u svakodnevnom govoru kao “nove” već spadaju u kontrolisane supstance, a neke bi se mogle naći na toj listi brže nego što očekujemo, a čak i kada nisu na listi – to ne mora nužno značiti da su legalne. Kako je to moguće? Pa, ovako: zakonske reulative možda kaskaju za sintetisanjem novih supstanci, ali institucije ipak nastoje da što više smanje taj jaz. U te svrhe služe se različitim mehanizmima, od što češćeg ažuriranja regulative i dodavanja novih supstanci na spiskove kontrolisanih, pa sve do različitih strategija za premošćivanje i kupovanje vremena – na primer, usvajanja generičkih zakona ili omogućavanja privremenih zabrana. 

Pretpostavka #3 – Da oponašaju efekte “poznatijih” supstanci

Da, ovo jeste jedna od osnovnih ideja. Naravno, iznad smo već objasnili da nisu sve “nove” psihoaktivne supstance baš nove-novcate, pa samim time ovo i ne važi za baš svaku od njih – ali zaista novije među njima uglavnom su i nastale iz namere da se postignu efekti koje daje neka “poznatija” ili “tradicionalnija” psihoaktivna supstanca, ali uz manje pravnih rizika (usled ideje da su te supstance do tada nepoznate i samim time ne-ilegalne), kao i uz druge potencijalno izmenjene osobine koje neko može videti ili predstaviti kao preimućstvo ili “plus” (npr. veću potentnost). E sad, bilo bi neodgovorno s naše strane – i nimalo nalik na nas – kad ne bismo ovde naročito napomenuli da ne treba zaboraviti da NPS, iako su možda osmišljene tako da oponašaju efekte neke druge supstance, zapravo predstavljaju supstance za sebe. Zašto je to toliko bitno? Pa, zato što efekti mogu naizgled biti slični ili srodni sa nekom nama poznatijom supstancom, ali tu sličnosti obično prestaju. Svaka NPS je supstanca za sebe, koja ima svoje karakteristike – nimalo slične supstanci čije efekte “oponaša”. Ona može imati potpuno druge mehanizme delovanja, još dodatnih efekata (koje pomenuta poznatija supstanca nema), a čak i oni efekti kojima podseća na tu drugu supstancu često su daleko intenzivniji kod NPS. Sve ovo znači da NPS nose daleko veći broj rizika, složenije ili intenzivnije rizike u odnosu na onu supstancu s kojom ih poredimo po efektima. 

Pretpostavka #4 – Da mogu da “glume” druge supstance

Ova pretpostavka se često nadovezuje na prethodnu. Ako su nastale s idejom da se oponašaju efekti nekih poznatijih – i kontrolisanih – supstanci, onda nije iznenađujuće ni da se na tržištu pojave kao te supstance, odnosno da se prodaju pod tim imenom. I to se neretko i dešava, a po pravilu se toga postaje svestan tek kada postane jasno da efekti nisu baš očekivani, da su daleko intenzivniji ili drugačiji, i da bi mogla biti u pitanju neka druga supstanca. I toga zašto je to toliki problem već smo se dotakli – pošto to ipak nije ta supstanca, onda i rizici mogu biti drugi i/ili drugačiji. Među najčešćim problemima ističu se pitanje doziranja (jer su NPS često daleko potentnije od “tradicionalnih” supstanci, što znači da je i prag dejstva mnogo niži, a aktivne doze mnogo manje) i pitanje mešanja. (Sećate se one priče o tome kako su sve kombinacije supstanci rizične, a neke rizičnije od drugih? E pa, ispostavlja se da je neuporedivo rizičnije kada jedna od supstanci nije ono kao šta se predstavlja!) 

Koje su to (sve) supstance?

Pitanje od milion dolara. Sve je ovo lepo u teoriji, ali u praksi – koje su to supstance? Koliko ih je? Koje su najzastupljenije? Neke su malo starije ili malo češće, pa smo možda i čuli za njih tu i tamo; druge su toliko brojne i nasumično nazvane da ih često šaljivo krstimo “slova i brojevi”. O tome koje su najzastupljenije nije lako govoriti, jer to zavisi od konteksta. Neke su zastupljenije na određenim vrstama događaja, dok su neke druge zastupljenije u određenim zajednicama. U svakom slučaju, radi se o izuzetno velikom (i uporno rastućem) broju različitih supstanci, ali dobra vest je da sve ove supstance mogu da se grupišu u nekolicinu klasa – da li prema njihovim (primarnim) efektima ili prema hemijskim karakteristikama. 

Mi se nećemo sada upuštati u detaljnije objašnjavanje tih kategorija niti u izlistavanje supstanci koje u njih spadaju – to je tema za neki drugi post – ali pošto vidimo da dosta vas zna za 2C-B, pa ćemo samo ostaviti ovaj info ovde. 

I šta ćemo sad?

Večno pitanje. Šta sa svim ovim informacijama? Šta ako nam treba još informacija? Šta je glavna pouka, i šta je zaboga pisac hteo da kaže? Kao i uvek, pisac je hteo da kaže – budite oprezni, a dao je i razloge za to. Pouka priče je da supstance mogu da “glume” druge supstance, ili mogu da podsećaju (nekim) efektima na njih a da kriju (još) neke problematične momente – na primer, da budu dosta jače nego što očekuješ. Čak i ako su efekti slični, sami mehanizmi delovanja mogu biti različiti, što znači da neka mešavina supstanci može biti još rizičnija nego što pretpostavljaš ili neka supstanca može biti aktivna pri mnogo nižoj dozi nego što misliš. Pouka je, kao i uvek, pamet u glavu – a u tome može da vam pomogne i ovaj #PametniPonedeljak postsa još više informacija o tome šta su NPS, zašto se uporno pojavljuju i šta da radimo povodom toga.