Tipovi testiranja droga i gde žive u Evropi

Usluge provere ili testiranja droga omogućavaju pojedincima koji koriste droge hemijsku analizu substanci koje koriste, pruže informacija o sadržaju uzoraka, kao i savete, a u nekim slučajevima omogućavaju savetovanje ili kratke intervencije. Ciljevi ovakvih usluga su različiti, od prikupljanja informacija do smanjenja štete obaveštavanjem i upozoravanjem korisnika o drogama na tržištu, u zavisnoti ko i gde ih sprovodi. Postoje različite analitičke tehnike kojima se ovo testiranje vrši: od sofisticirane tehnologije koja je u stanju da pruži informacije o jačini (potentnosti) i sadržaju testiranih supstanci, do kompleta za samotestiranje koji jednostavno pokazuju prisustvo ili odsustvo određene supstance (testiranje reagensima).
Takođe, testiranje se vrši i na različitim lokacijama, koje uključuju fiksne laboratorije u kojima pojedinci i organizacije mogu da predaju uzorke na testiranje (sa rezultatima koji stižu nekoliko dana kasnije) i mobilne laboratorije na festivalima ili u klubovima, koji daju skoro trenutne rezultate.

Mobline, ili On-site laboratorije su u nekim zemljama dostupne na festivalima, žurkama i noćnim klubovima. Primeri uključuju usluge koje pruža organizacija Check it, u Beču, ili The Loop u UK, a onaj koji je možda najpoznatiji medju Srbima je mobilna laboratorija na Boom festivalu, u Portugalu o kojoj ćemo više pisati u narednim nedeljama.
Ovaj oblik usluge je posebno benefitaran onima koji ga koriste zbog direktne lične interakcije koju pruža u okruženjima u kojima se koriste droge. Podaci istraživanja koji su ove usluge koristili neprestano pokazuju da većina ljudi koji koriste servise testiranja droga rado odbacuju supstance ako se ustanovi da sadrže nepoznate ili potencijalno opasne materije.
Potražnja za uslugama terstianja droga na licu mesta je velika u mnogim zemljama. Na primer, u Australiji, 90% ljudi koji koriste stimulanse na javnim događajima istaklo je da bi koristili takvu uslugu. Značajno je da 90% njih kaže da neće koristiti uslugu ako postoji rizik od hapšenja. Nedostatak finansiranja i pravne komplikacije rada sa kontrolisanim supstancama prepreka je za implamemntiranje ovakvih programa u Srbiji, iako imaju važan javnozdravstveni aspekt, kako se rezultati direktno prenose pojedincima, popraćeno savetima za smanjenje štete ili kratkim intervencijama.

Usluge testiranja supstanci na fiksnim lokacijama (kao što su laboratorije u Švajcarskoj) uglavnom operišu kao “Walk-in” servis, dok su neki od njih dostupni i putem pošte. (kao u slučaju Energy Control u Španiji). Podaci iz Švajcarske pokazuju da su ovakve laboratorije sposobne da pruže usluge različitoj populaciji, naročito onima za koje se veruje da žive u ranjivim uslovima ili su nezaposleni. Dobra stvar kod ovih laboratorija je da se u njima koristi najsavremenija tehnologiju. Jedno od najboljih kombinacijskih alata je gasna hromatografija-masena spektrometrija. To je analitička metoda koja obično može odrediti koje su supstance u uzorku. Loša strana je što se za rezultate mora sačekati neko vreme a u nekim slučajevima morate da pošaljete svoj uzorak negde drugde da biste dobili rezultate. Neki servisi ovu uslugu i naplaćuju pa je loša strana svega da nije uvek svima dostupna.

Testovi reagensima, (i/ili samotestiranje), je upotreba specifičnih hemijskih smeša koje će u interakciji sa komponentama određenih određenih droga dati reakciju u boji. Neki od popularnih su Markuis, Mandelin, Mecke, Ehrlich, Liebermann, Simon’s, Froehde i Folin. Uglavnom se koriste različite kombinacije ovih proizvoda, zavisno od supstance koja se testira. Iako testiranje eagensima nije savršeno, prednost upotrebe reagensa, posebno višestrukih testova, je što može da se smanji verovatnoća da se uzme neočekivana supstanca. Postoje servisi ovog tipa koje sprovode organizacije kao što je recimo SIN iz Varšave, ali testiranje reagensima možete da uradite i sami.

Ukratko, na osnovu raspoloživih sredstava, korišćene tehnike se razlikuju od kolorimetrijskih reagensa (nisu skupi, ali nisu sto posto tačni) do napredne gasne hromatografije (GC) povezane sa masenom spektrometrijom (GC / MS) (skupa i vrlo tačna). Međutim, laboratorijske tehnike koje se koriste takođe zavise i od okruženja. Tužna istina je da u Srbiji nijedna od ovih opcija ispitivanja nije dostupna, osim testiranja reagensa – koje možete naručiti u kompletima za testiranje iz inostranstva, ili ih odatle doneti.

Ono što je u Srbiji za sada lako dostupno su informacije. Servisi testiranja droga komuniciraju  svoje rezultate različitim zainteresovanim stranama, pored samog korisnika usluge. Većina servisa objavljuje podatke i upozorenja na svojim web stranicama ili društvenim mrežama, dok samo nekolicina ima bazu podataka otvorenu za javnost.
Poslednjih godina povećala se i komunikacija putem različitih aplikacija, te je tako 2016 godine objavljena aplikacija pod nazivom KnowDrugs koja predstavlja kombinovanu bazu podataka o proveri lekova. 2019. godine razvijena je aplikacija TrippApp koja kao plus ima sadržaj i na srpskom jeziku. Korisnici ove aplikacije mogu da pretražuju njima najbliže servise u zavisnosti od potreba koje imaju. Aplikacija sadrži i set informacija o tome kako da smanje štetu ukoliko se ipak odluče za konzumaciju neke supstance kao i zakonske regulative u 30 različitih zemalja koju je sastavio Evropski Centar Za Monitoring Droga i bolesti zavisnosti (EMCDDA).