Autor: Đ.V.
U prvom delu bloga, upoznali smo se sa nekim od faktora koje bi trebalo imati na umu kada se pripremamo da čuvamo nekoga ko planira da konzumira neku drogu, odnosno saznali smo koje kriterijume bi trebalo da ispunjava siter/”staratelj”, psihonaut, kako njihov odnos potencijalno može utocati na samo iskustvo. Danas nastavljamo sa razlaganjem faktora i upoznajemo se sa značajnim informacijama u vezi sa psihoaktivnim supstancama, kao i sa prostorom u kojem će se konzumacija odviti, pa kako ne bismo gubili vreme – pređimo na stvar:
Psihoaktivna supstanca
Ovaj faktor podrazumeva nekoliko podfaktora o kojima treba voditi računa, preciznije trebalo bi:
- Dobro poznavati samu supstancu – jer za razliku od lekova proizvedenih u farmaceutskoj industriji, supstance koje kruže “po ulici” uglavnom nisu “čiste”. Najčešće su izmešane sa nekim drugim, psihološki neaktivnim komponentama poput acetaminofena (paracetamola), kreatina, ibuprofena (brufena) i sl. kako bi distributeri više profitirali. Takođe, često se dešava da osoba kupi neku supstancu, uzmimo kao primer kokain, verujući da je taj prah ono što su distributeri rekli da jeste, a on zapravo predstavlja neku mešavinu npr. kreatina, amfetamina i nekih drugih supstanci[1]. Jedan od načina da se donekle prevaziđe ovaj problem jeste korišćenje različitih vrsta reagenasa (ili testova) za proveru supstanci, koji se mogu kupiti putem interneta[2].
- Biti upoznat sa načinom doziranja supstance (a uz to i specifične osetljivosti psihonauta u vidu tolerancije) – ova tema je samo veštački podeljena od prethodne (ali i narednih), s obzirom na to da doziranje u velikoj meri zavisi od toga o kojoj supstanci je reč. Nisu sve supstance aktivne u istim količinama, na primer aktivna doza (ona koja izaziva primetne efekte) LSD-a jeste 100-150μg (mikrograma), dok najčešće korišćena doza psilocibina (aktivne komponente “magičnih gljiva”, a koja se najčešće izražava u gramima) iznosi od 2-5g sušenih, odnosno 20-50g svežih pečuraka[3]. Još veće komplikacije se pojavljuju kada uzmemo u obzir faktor tolerancije o kojem je bilo reči u odeljku o psihonautu.
- Poznavati interakcije psihoaktivne supstance koja se konzumira sa drugim supstancama (psihoaktivnim ili ne) – pojedine od njih, s obzirom na to da u telu angažuju iste receptore (odnosno imaju relativno slične mehanizme delovanja) mogu interagovati jedna sa drugom i međusobno pojačavati efekte. Primer za ovo jeste situacija u kojoj neka osoba konzumira alkohol, neposredno pred konzumaciju nekog drugog depresora nervnog sistema, kao što je benzodijazepam (Bensedin).Ovakva kombinacija može dovesti do međusobnog pojačavanja dejstava obeju supstanci, i veće verovatnoće dešavanja kobnog ishoda usled prestanka disanja, odnosno ulaska u tzv. respiratornu depresiju[4]. Sa druge strane, moguće je da sa konzumacijom dve različite supstance dođe do nastanka treće, koja može biti opasnija od njih pojedinačno, što je slučaj kada se npr. kombinuje kokain i alkohol, a njihovim mešanjem nastane kokaetilen[5].
- O načinu konzumacije, odnosno putu administracije supstance – naizgled može delovati dosta banalno ali intenzitet efekata neke supstance, kao i brzina početka (i prestanka) njenog delovanja, u velikoj meri zavisi od toga kojom brzinom unete supstance “zasite” receptore na našem mozgu. Postoji određen broj načina unosa, a neki od njih su inhaliranjem (pušenjem), gutanjem, žvakanjem , ušmrkavanjem, ubrizgavanjem (u krvni sud, pod kožu, u mišić ili rektalno), a svaki od njih će drugačije uticati na samo iskustvo. Na konkretnom primeru, ukoliko neko odluči da puši kanabis, njegovi puni efekti započeće 15-20 minuta nakon konzumacije, a ukupno dejstvo trajaće svega oko dva sata. Međutim, ukoliko neko odluči da kanabis unese oralnim putem (pravljenjem kolačića ili nekog drugog jela), efekti će započeti nakon jedan i po do dva sata, a trajaće čitavih šest sati[6]. Najbrži način da neko zasiti svoje receptore supstancama biće ukoliko ih unese ušmrkavanjem ili ubrizgavanjem (u krvni sud ili rektum), pa će u toj situaciji efekti biti intenzivniji, brže će doći do vrhunca a tim pre će se i završiti. Samim tim, određeni putevi administracije sa sobom mogu nositi veći rizik i ovo bi trebalo imati na umu prilikom konzumacije.
Ono što je dobra stvar u vezi sa ovim faktorom jeste to što je večinu negativnih efekata moguće umanjiti i/ili izbeći ukoliko se na vreme informišemo o različitim aspektima supstance koju planiramo da konzumiramo, kao i ukoliko na vreme preduzmemo sve potrebne korake za smanjenje štete (kao što je npr. provera supstanci korišćenjem reagenasa).
[1] Jedan od razloga (ne i jedini) zbog kojeg se dešava veliki broj smrtnih slučajeva usled predoziranja heroinom jeste taj što njega na ulici mešaju sa supstancama kao što je fentanil, a koji je 50 do 100 puta snažniji od supstance za koju veruju da poseduju, spram čega bi trebalo prilagoditi i dozu, a što osobe ne učine (usled neznanja), čime se događaju kobni ishodi.
[2] Više informacija o ovoj temi zainteresovani čitalac može naći na narednom linku https://www.bdp.org.uk/thedrop/drug-testing/.
[3] Ovo je, usled postojanja represivnih zakona usmerenih prema drogama i njihovim korisnicima (a koje onemogućuje formiranje centara za proveru sastava supstanci), iako najčešće jedini, prilično nepouzdan način doziranja pečuraka, s obzirom na to da se u jednom gramu može nalaziti između 1 i 27mg (miligrama) čistog psilocibina, a što umnogome menja doziranje ove supstance, više o tome na https://ambrosia.church/magic-mushrooms/potency/.
[4] Posebno je značajno istaći da ni u kom slučaju ne bi trebalo kombinovati proizvode od grejpfruta sa konzumacijom bilo koje supstance (kao ni njegovu konzumaciju nekoliko sati pred planiranu konzumaciju) s obzirom na to da grejpfrut luči supstance koje dovode do inhibicije (tj. blokiranja) rada jednog enzima jetre po imenu CYP3A4 (citohroma p450), a što može dovesti do pojačanja dejstva različitih supstanci (na primer lekova koji se daju osobama sa povišenim pritiskom, ali i nekih psihoaktivnih supstanci) koji nekada mogu imati kobni ishod.
[5] Treba imati u vidu da svako kombinovanje supstanci sa sobom nosi određenu količinu (zdravstvenog ili psiho-socijalnog) rizika, a ukoliko zainetesovani čitalac poželi da sazna više o različitim kombinacijama, to može učiniti na ovom linku.
[6] Treba imati u vidu da je kanabis dosta specifičan slučaj, usled toga što kada se unosi pušenjem, proporcija nekih molekula (delta-9-THC u odnosu na 11-hidroksi-THC) je drugačija, odnosno manja nego što je to slučaj kada se konzumira oralnim putem, a samim tim se i efekti znatno razlikuju. Uprkos tome, dobro odslikava pravila da put unosa može uticati na intenzitet i trajanje iskustva.
Prostor u kom se nalazimo
Kada je reč o okruženju, poželjno je voditi računa o tome da sama prostorija bude organizovana tako da se osobe koje u njoj borave osećaju prijatno, odnosno “kao kod kuće”. S obzirom na to da postoje izuzetno velike individualne razlike u preferencijama, ovo naizgled može delovati kao dosta težak korak, međutim, čak i u nekim od “najsurovijih” uslova,kao što su na primer festivalski, ovo se uspešno postiže bez previše muke[1]. Ono što je važno jeste da prostorija poseduje neko osvetljenje koje ne bi trebalo da bude prejako, iz razloga što većina droga dovodi do širenja zenica, a čime se opažena svetlost može opaziti kao intenzivnija nego u treznom stanju. Pored ovoga, potrebno je imati pristup nekom udobnom komadu nameštaja poput kauča, fotelje, “lejzi bega” ili neke mekane prostirke, na koju bi psihonaut mogao da prilegne ukoliko za tim oseća potrebu. Takođe, ako je spoljašnja temperatura niska potrebno je pripremiti i neko ćebe kojim bi psihonaut mogao da se ogrne, ili u suprotnoj situaciji imati neki vid razhladnog sredstva ili uređaja (klimu, ventilator ili makar prohlađenu vodu). Neophodno je i postojanje nekog vida sanitarija u kojem bi se mogle obaviti makar najosnovnije fiziološke potrebe, a prednost je i ukoliko postoji kada ili umivaonik, te se psihonaut može okrepiti nakon ili u toku iskustva. Kada je reč o muzici u toku iskustva, neka novija istraživanja (Barrett et al., 2018) pokazuju da ona može imati pozitivno dejstvo na celokupni doživljaj, ali to da li će je neko psihonautu puštati (i na koji način) u velikoj meri zavisi od konteksta. Na primer, ako se neko već nalazi na festivalu, sumnjam da će želeti još muzike, a sa druge strane i u drugačijim uslovima (npr. kućnoj atmosferi) neki ljudi se mogu osećati sigurnije ukoliko bi u toku čitavog procesa slušali svoje najomiljenije izvođače.
[1] Neki od poznatijih, evropskih i svetskih festivala, kao što su američki Burning man ili portugalski BOOM, kao i mađarska O.Z.O.R.A. imaju šatore koji su nešto udaljeniji od centralne bine i u kojima bi osobe mogle da dođu da se odmore, ili im može biti ukazana hitna psiho-medicinska intervencija, od strane obučenih (polu)profesionalaca, ukoliko za tim ima potrebe.
