DA LI ZAISTA SVE IMAMO ISTA PRAVA?

Osobe koje koriste droge u Srbiji visoko su stigmatizovane i diskriminisane, a žene korisnice pogotovo. Smatra se da žene treba da budu dobre majke i vredne domaćice, a ako ne ispunjavaju uloge koje im je zacrtalo društvo – bivaju osuđene i odbačene kako od porodice tako i od zajednice. 

U poslednje vreme zajednica jeste počela da prepoznaje važnost reagovanja i osude nasilja, međutim neophodno je prekinuti začarani krug sistemskog nasilja koje pojedine od nas trpe. Žene koje koriste droge, a žrtve su nasilja trebalo bi da imaju pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama koji je otežan ili skoro nemoguć, kao i zaštita od diskiminacije od strane drugih aktera sistema na osnovu upotrebe psihoaktivnih supstanci. 

Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, jasno dozvoljava posedovanje kontrolisane supstance u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj štićenika i/ili korisnika, u količini koja je neophodna za terapiju, što u kontekstu žena koje koriste drogu znači da one žene koje su korisnice zamenske terapije mogu biti korisnice SOS centara, ukoliko su na terapiji. Međutim, ni jedna sigurna kuća u Srbiji nije opremljena za prijem žena koje koriste droge ili ,,pate od bolesti zavisnosti”. 

Šta kažu ekspertkinje i iskustva u radu sa ovom grupom žena?

Tanja Dimitrijević, ekspertkinja koja dugi niz godina radi na pogramima smanjenja štete, odgovorila je na pitanje da li su žene koje koriste drogu u povećanom riziku da dožive različite vidove nasilja, kao i koji su to najveći problemi sa kojima se one suočavaju ukoliko odluče da nasilje prijave. 

Iako je često neophodno govoriti o konkretnom broju osoba pogođenih problemom, Centri za socijalni rad ne vode statistiku koliko je bilo korisnica droga među žanama koje su nasilje prijavile. Marija Petrović, ekspertkinja za socijalni rad ističe da ukoliko žene prijave da su koristile drogu, ne postoje specifične usluge podrške i osnaživanja koji su namenjeni korisnicima droga. 

Pored sistemskog nasilja i diskriminacije koje proživljaju žene koje koriste drogu, zbog negativnog narativa u društvu koji osuđuje njihovo ponašanje, ove žene neretko stigmatizuju i same sebe. Žene koje koriste drogu neretko smatraju da su odgovorne za nasilje koje su pretrpele, ali se i plaše da će neko saznati da koriste droge, te zanemaruju svoja prava i nasilje često uopšte ni ne prijavljuju. Istakla je Vladana Stepanović.

Mislite li onda da smo zaista sve iste i imamo ista prava na život bez nasilja?

Predstavljamo vam film u kome Re Generacija i ekspertkinje iz oblasti smanjenja štete i socijalne zaštite ukazuju na pomenute i druge probleme probleme, ali i potrebne promene i načine njihovog dostizanja kada je u pitanju pristup ženama koje koriste droge, a žrtve su nasilja, a cilju da se približimo cilju da zaista sve imamo ista prava ukoliko smo žrtve nasilja.

Sveobuhvatni i specifični programi usmereni ka ženama koje koriste droge, a žrtve su nasilja neophodni su u našoj državi, a da bi se oni adekvatno sproveli, moramo uključiti radnike iz sistema socijalne zaštite, eksperte i organizacija civilnog društva, kao i državne organe.

Film pokazuje da je upotreba psihoaktivnih supstanci široko rasprostranjena među ženama u Srbiji, da je značajan broj žena obuhvaćenih istraživanjem pretrpelo nasilje, ali i da su za pomoć ženama žrtvama nasilja koje koriste droge neophodni specifični servisi u usluge koje u okviru Centara za socijalni rad u Srbiji ne postoje. Moguće rešenje za prevazilaženje diskriminacije i omogućavanje pristupa svim potrebnim uslugama ženama žrtvama nasilja koje koriste drogu je uspostavljanje multidisciplinarnog pristupa i saradnje između Centara za socijalni rad i organizacija civilnog društva koje se bave smanjenjem štete i prevencijom rondo zasnovanog nasilja. Takođe, neophodno je u budućim Strategijama i Zakonima prepoznati žene koje koriste droge, a žrtve su nasilja kao posebnu ranjivu grupu, i na taj način im osigurati pristup specifičnim servisima kako bi prevazišle probleme sa kojima se suočavaju.

Ovaj projekat sprovodi NVO Re Generacija u okviru granta koji pruža Evroazijska Asicijacija za smanjenje štete (EHRA) u okviru regionalnog projekta pod nazivom „Održivost usluga za ključne populacije u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji“ koji sprovodi Alijansa za javno zdravlje, u konzorcijumu sa 100% Life (All-Ukrainian Netvork of PLWH), Centralnoazijskim udruženjem za HIV i Evroazijskom mrežom za zdravlje ključnih populacija, uz pomoć Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije.
Implementaciju projekta u Srbiji strateški podržava Kancelarija za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije.


Leave a Reply