Ko su mladi u riziku i od čega su tačno u riziku?

Autorka: Nina Šašić

Jedan od glavnih pojmova u projektu “Dobre politike za dobro društvo” jesu “mladi pod povećanim rizikom od socijalnog isključivanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci”. Znam, to je prilično dugačak opis! Dugačak i, možda, zbunjujući za one koji ne rade sa mladima i koji ne znaju na koga se (sve) tačno taj opis odnosi. Zato je tu ova serija blog postova kojom ćemo razložiti i analizirati svaki aspekt ovog projekta!

Ko su uopšte mladi?

Stalno slušamo o mladima i omladini, i jasno nam je da su oni posebni i da ih i nacionalna strateška dokumenta tretiraju kao zasebnu kategoriju, jer otkud inače toliko Kancelarija za mlade, otkud Strategija za mlade, otkud Krovna organizacija mladih Srbije, otkud koncept omladinskog rada, otkud omladinske zadruge… 

 

Različite mreže, udruženja, organizacije, institucije i konzorcijumi imaće različita određenja mladih u pogledu starosne dobi: 18-24 godina, 15-30, 18-35. Ono što je bitno da znamo jeste da, osim uzrasnog raspona oko kog ne postoji konsenzus, mladi u najvećem broju dele još neke ključne odlike. Kada pomislimo na pojam “omladine” ili “mladih”, obično se setimo osoba koje nisu (u potpunosti) finansijski nezavisne i koji se na polju odraslog života smatraju novim i relativno neiskusnim. To su ljudi koji su na početku svog radnog veka, bez mnogo radnog iskustva, sa relativno niskim platama i tek započetim stažom. To su ljudi koji se polako osamostaljuju u odnosu na svoje roditelje i staratelje, ali im je još uvek neretko potrebna ekonomska, društvena ili psihoemotivna podrška. 

 

Prepoznajemo i ono što se najčešće naziva “kulturom mladih”: određene generacijske trendove i pravilnosti koji se odnose na dominantne obrasce ponašanja, norme i stavove, sistem i način komunikacije, i sve druge oblike i aspekte onoga što bismo mogli nazvati kulturom – što uključuje i veliki broj “potkultura” u zavisnosti od stila života, interesovanja i sličnih odlika zajednica u okviru populacije mladih.

Koji su rizici?

Kad smo razjasnili ko su mladi, ostaje da odgovorimo na pitanje ko je u toj ogromnoj populaciji, pod povećanim rizikom. 

Kada za neku zajednicu ili društvenu grupu ustvrdimo da je “pod povećanim rizikom” ili “u riziku”, često pomislimo na nama najočiglednije ili najvidljivije tzv. “ranjive”, “osetljive” ili pak “ugrožene” grupe. Mi ćemo se za sada zadržati na objašnjenju iz naše perspektive i iz oblasti rada naše organizacije.

 

Moramo skrenuti pažnju na činjenicu da istraživanja uporno potvrđuju da je populacija mladih u celini u određenom uzrastu sklonija upotrebi psihoaktivnih supstanci i određenim oblicima rizičnog ponašanja, o čemu svedoči veća prevalenca upotrebe psihoaktivnih supstanci (PAS) i rizičnom ponašanju među mladima. Osobe koje koriste PAS, naročito one koje koriste droge, izloženije su dodatnim ili uvećanim zdravstvenim, socijalnim i pravnim rizicima. Stepen, vrste i obim rizika zavise i od obrazaca upotrebe: da li je ona svakodnevna, povremena, jednokratna; da li se deli pribor za korišćenje; da li se stupa u nezaštićene seksualne odnose; da li se mešaju različite supstance… Na stepen, vrste i obim rizika utiču i drugi aspekti identiteta ili životnog stila osobe koja koristi droge, jer se rizici dodatno povećavaju kada osoba pripada dvema ili više marginalizovanih društvenih grupa; ako je osoba koja koristi psihoaktivne supstance ujedno i pripadnik LGBTIQ+ zajednice ili seksualni radnik/ca, ona je time izloženija diskriminaciji sa više strana i po više osnova. 

Zato je pripadnost većem broju marginalizovanih zajednica uzrok povećane ranjivosti pojedinaca, koji su po pravilu izloženiji odbacivanju, diskriminaciji, nasilju i marginalizaciji, što im dodatno umanjuje priliku za pristup adekvatnim uslugama u oblasti zdravstvene ili socijalne zaštite.

Šta doprinosi povećanju rizika?

Faktora koji određuju prisustvo i visinu rizika je bezbroj, i nemoguće ih je sve popisati, naročito kada je reč o zdravstvenim rizicima. Ipak, neki od najstabilnijih rizika jesu socijalne prirode: mladi koji koriste PAS, a naročito droge, izloženiji su društvenoj osudi, stereotipizaciji, stigmatizaciji, diskriminaciji i, sledstveno, marginalizaciji. U javnosti su sveprisutne predrasude u vezi sa mladima koji koriste PAS i njihovim obrascima ponašanja, koje dovode do izrazito neprijateljskog i nepoverljivog stava društva prema njima. 

Tako ovi mladi bivaju isključeni iz različitih aspekata društvenog života i različitih grupa kojima pripadaju (porodičnih, vršnjačkih, profesionalnih), a sa predrasudama i neprijateljskim stavom se susreću i pri traženju pomoći ili podrške, kako od pojedinaca, tako i od institucija u okviru državnog zdravstvenog, socijalnog i pravnog sistema. 

Zaposleni u zdravstvu, socijalnoj zaštiti i drugim državnim institucijama i strukturama neretko pokazuju visok stepen nerazumevanja za pojedince iz marginalizovanih društvenih grupa, što čini da ti isti pojedinci – iz straha i nepoverenja prema sistemu – retko i nerado koriste usluge koje su im zaista od suštinske važnosti. Oni daleko češće traže pomoć i/ili podršku od organizacija civilnog društva koje rade sa zajednicom kojoj pripadaju, ali same OCD, koje se uglavnom projektno finansiraju, nemaju dovoljno resursa da te usluge pružaju u kontinuitetu ili u dovoljnom obimu, a spektar usluga koje OCD mogu da pružaju dodatno je ograničen i zakonskim okvirom. 

Ako vas frustrira sadržaj poslednja dva pasusa, niste jedini! Mi u svom radu svakodnevno svedočimo činjenici da se mladi iz marginalizovanih zajednica nalaze u vrzinom kolu u kom su marginalizovani i višestruko marginalizovani mladi izloženiji različitim rizicima, ali i dodatnoj marginalizaciji, što im čini različite usluge nepristupačnim ili čak potpuno nedostupnim – i to baš one usluge koje su njima najpotrebnije.

Zato mislimo da je vreme da se mladima koje su usluge najpotrebnije, one učine što pristupačnijim!

Projekat “Dobre politike za dobro društvo” realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju Pokret Polet, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. Za sadržinu ovog materijala isključivo je odgovorna NVO Re Generacija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. #EUzaTEBE