Upozorenje: ovaj post pominje seksualno nasilje i spajking. Ukoliko si bila/o žrtva spajkinga, ili želiš da pružiš podršku nekome ko jeste, pogledaj post našeg psihologa u kome je naveo veoma korisne savete!
Ukoliko smatraš da ti je potrebna neka vrsta podrške, možeš nam se slobodno obratiti na info@regeneracija.org
Autorka: Nina Šašić
Da li ste nekad čuli izraz “droga za silovanje”? Možda ste ga videli u filmu ili seriji, a možda ste na njega naišli u nekom domaćem članku ili domaćoj televizijskoj emisiji. Sada je, konačno, došao trenutak da zaronimo u dubine ove priče i otkrijemo koje su to tačno supstance “droge za silovanje” i čime su zaslužile tako neslavan naziv!
Šta je droga za silovanje i koja je to supstanca ili koje su to supstance?
Prvo je neophodno da razjasnimo nešto: “droga za silovanje” izraz je koji nam je – najverovatnije – došao sa engleskog govornog područja, preko izvornog izraza “date-rape drug”. Na engleskom govornom području, najizraženije u Sjedinjenim Američkim Državama, ovaj izraz koristi se od osamdesetih godina 20. veka da bi se u javnom i medijskom diskursu označio najčešće rohipnol, odnosno flunitrazepam. U pitanju je supstanca iz klase benzodiazepina – poput našeg bensedina ili bromazepama, ali daleko potentnija od njih. Ova supstanca originalno je zamišljena kao lek za nesanicu, ali je na loš glas izbila zbog vrlo česte upotrebe u svrhe onesposobljavanja potencijalne žrtve i umanjivanja njenih inhibicija, kao i sposobnosti za otpor. Međutim, ova supstanca je takođe kod nas veoma retka – gotovo da nijedan otkriven slučaj spajkinga kod nas nije uključivao ovu supstancu. Prosto, rohipnol iliti flunitrazepam nije baš prisutan na našem tržištu, pa ne može ni biti “izabrana” supstanca koja će biti korišćena kao u svrhe omamljivanja i onesposobljavanja žrtve.
Kod nas je kao najpopularniji “vinovnik” prepoznat GHB ili “dži”. Ova supstanca, čije puno ime glasi “gamahidroksibutirat”, neretko se u medijima navodi kao tzv. “droga za silovanje” – i kod nas i u inostranstvu, iako kod nas ne postoji potpora za takve navode. Preuzeli smo sa zapada narativ o “drogi za silovanje” i onda ga prilagodili lokalnom kontekstu, tako da sada imamo dosta članaka i izvora informacija na internetu koji izjednačavaju GHB i “drogu za silovanje”. Međutim, ni u našem ni u bilo kom drugom kontekstu, GHB nije jedina supstanca koja se koristi kao tzv. “droga za silovanje”. Različite supstance se koriste i/ili mogu koristiti u ove svrhe, a ono što može da se uzme kao neko pravilo, uslovno rečeno, jeste činjenica da su za opisanu namenu najpogodnije supstance koje funkcionišu kao depresori centralnog nervnog sistema, anestetici, disocijativni anestetici, itd.
Za još detalja o GHB-ju, upućujemo te na gostovanje našeg Stefana:
A o pojmu droga za silovanje pričala je naša Irena za N1!
U čemu je problem?
U novinskim člancima ćete se susresti sa gomilom “podataka” o tzv. “drogi za silovanje”: da je “podla” jer nema boju, miris ni ukus; da se često zove “nokaut-kapi” ili “tečni ekstazi”; da se koristi sve češće. U jednom članku čak možemo videti i podatak da se jedino na VMA može uraditi analiza na “prisustvo tog opijata” u organizmu, i to testom iz mokraće ili krvi koji “košta oko 10 000 dinara”, kao i da je “nezgodna” činjenica da se “ova supstanca i prirodno nalazi u organizmu”, ali takođe i da se “kratko zadržava” – u krvi oko 8h, a u urinu oko 12h. Jedino što ne saznajemo jeste – koja je to zapravo supstanca? Većina pomenutih podataka se odnosi na GHB, ali to u mnogim člancima nije istaknuto – kao ni da je to samo jedna od supstanci koje se mogu koristiti za onesposobljavanje potencijalne žrtve. Dalje, iz pomenutog članka možemo zaključiti da je u pitanju opijat (što je netačno, jer nijedna od supstanci najčešće navođenih kao “droge za silovanje” – rohipnol, GHB – nije iz klase opijata), da se određen nivo te supstance prirodno može naći u organizmu, ali i da se ona kratko zadržava u krvi ili mokraći, pa moramo požuriti sa testiranjem. Bez naziva supstance i bez konkretnih podataka, nisu u pitanju informacije nego poluinformacije ili dezinformacije.
Šta je ovde problematično? Pre svega, tu je činjenica da očigledno ne postoji jedna “droga za silovanje”, odnosno jedna supstanca ili ograničen i relativno mali skup supstanci koje su relativno često (statistički značajno češće nego neki drugi skupovi supstanci) korišćene u svrhe “spajkovanja”, odnosno gorepomenutog onesposobljavanja i iskorišćavanja osobe, uključujući i seksualno iskorišćavanje, zlostavljanje i silovanje. Jasno je da je takva praksa prisutna širom sveta, ali same supstance koje se upotrebljavaju na taj način zavise od različitih geografskih, ekonomskih, tržišnih, sociokulturnih i drugih faktora. Poistovećivanjem “droge za silovanje” sa bilo kojom konkretnom supstancom stupamo na veoma opasno tlo, što se da videti na primeru pregleda pojma “droge za silovanje” u različitim kulturnim i geografskim kontekstima. Opisali smo anglofono poreklo ovog izraza i supstance na koje se on najčešće odnosi. Takođe smo uzeli u obzir lokalni kontekst i njegovu različitost u odnosu na izvorni kontekst.
Poistovećivanje pojma “droge za silovanje” sa GHB-jem je opasno i predstavlja poluinformaciju koja će se u zavisnosti od situacije pokazati kao istinita ili neistinita. Kada mediji kao sredstvo javnog informisanja stave znak jednakosti između neka dva pojma ili pojave, oni oblikuju našu kolektivnu svest i diktiraju naše kolektivno znanje o tim pojmovima. Većina mladih ljudi, kao i većina ljudi uopšte, ima samo osnovno znanje o psihoaktivnim supstancama, i nekritički će prihvatiti sve što dovoljno puta vidi u medijima.
Rekli smo da je ovaj termin anglofonog porekla kod nas primenjen na “dži” i narativ prilagođen tome, ali i da se u opisane svrhe može koristiti veliki broj supstanci koje su depresori i anestetici. To što u načelu pripadaju istim klasama supstanci, ne znači da sve ove supstance imaju potpuno iste efekte, kao ni da nose iste ili jednako prisutne rizike! Zato je problem u tome što kada mislimo da znamo nešto, ali imamo pogrešnu informaciju, mi smo vrlo skloni pretpostavkama. Čuvaćemo se “džija”, ali ćemo prevideti (iz neznanja ili neopreza) druge supstance koje se mogu koristiti kao “droge za silovanje”. Ili ćemo, kada iskusimo spajking ili mu posvedočimo, automatski zaključiti da smo drogirani “džijem”, što može biti greška, a ukoliko jeste greška, u zavisnosti od toga koja je supstanca zapravo u pitanju – to može imati potpuno drugačije implikacije u odnosu na “dži”.
Na samom kraju priče o “drogama za silovanje” podvući ćemo da ne postoje droge za silovanje, već samo supstance koje se mogu zloupotrebiti u ove svrhe. Zato je najbitnije da znamo kako da se zaštitimo i da umanjimo rizike i negativne posledice. Mnoštvo informacija o bezbednosti u noćnom životu – o načinima smanjenja rizika i štete, psihoaktivnim supstancama, spajkingu, bezbednom seksu, svojim pravima i obavezama, kao i reagovanju u kriznim situacijama – možeš naći u našem Džepnom vodiču za bezbedniji klabing!
